Амбасада Р. Србије у Бриселу ће обележити ову тужну годишњицу 19. марта у 19 часова у просторијама Амбасаде на адреси Boulevard du Régent 53, 1000 Bruxelles, пројекцијом документарног филма „Злочин без казне“. Позивамо вас да нам се придружите.
Пре десет година, 17. и 18. марта 2004. године избило је огромно насиље на Косову и Метохији. Убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с међународним снагама безбедности. Као нестали још се воде двоје грађана српске националности. Више од 954 особа је повређено, запаљено више од 900 српских, ромских и ашкалијских домова, протерано 4.000 људи, срушено и оскрнављено близу 100 српских црква и манастира.
Етнички је очишћено шест градова и девет села, порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и десет друштвених објеката. Уништена су и 72 возила УН-а. У погрому је уништено или до темеља спаљено 39 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Ljевишке у Призрену. У српским црквама на Косову и Метохији током мартовског погрома нестало је, уништено или оштећено непроцењиво културно наслеђе, хиљаде икона, фресака, других црквених реликвија, старих и ретких књига, документа… Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година.
Повод или изговор за погром била је кампања медија на албанском језику у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у реци. Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције изјавио је тада да су ''преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села". Косметски Албанци су најпре започели протесте у јужном делу Митровице, да би у сумрак кренули у оружани напад на Србе у северном делу града, што су настојали да обуздају припадници Кфора.
И десет година после мартовског насиља на Косову Србија наставља да упозорава међународну заједницу на стално присутну угроженост тамошњег српског становништва и перманентну кампању затрашивања коју спроводе поједини косовски Албанци. Инциденти на Косову, који су побројани и у извештају генералног секретара УН, су део оркестриране кампање усмерене на застрашивање косовских Срба, са циљем да се спроведе тотално етничко чишћења и затре српска културна баштина. Више од 200.000 неалбанаца је прогнано са територије Косова и Метохије од доласка међународних снага јуна 1999. године, а да се у претходних годину дана у на КиМ вратило само 50-ак интерно расељених Срба. Представници међународне заједнице оценили су тада да је "етнички мотивисано насиље" над Србима на КиМ "планирано и добро оркестрирано".
Терор албанских екстремиста осудили су потом Савет безбедности УН, као и ЕУ, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију. Ни десет година после протеривања, већина жртава мартовског погрома над Србима није се вратила у своје домове, бројни се и даље налазе у колективним центрима, контејнерским насељима или туђим кућама у статусу интерно расељених лица широм Србије.
Oчекује сe да ће, у оквиру дијалога Београда и Приштине, тема заштите културно-историјске баштине и омогућавање трајног повратка интерно расељених лица на Косову и Метохији бити једна од важнијих поглавља дијалога који се већ годину дана успешно одвија уз активну подршку Високог представника ЕУ за спољну политику К. Ештон.